Поуке 1914, поново прочитане : геноцид као телос европског „цивилизовања“ Срба
Lessons from 1914 Read Again: Genocide as Thelos of European „Civilizing“ of Serbs

Summary/Abstract: Најкасније од књиге Владимира Ћоровића О односима Аустро-Угарске и Србије у ХХ веку (1936) постало је јасно – мада, нажалост, не и општепознато – да је Дунавска монархија знатно прије Сарајевског атентата веома озбиљно размишљала о уништењу државе Србије, да је то чак био аксиом њеног (полу)званичног геополитичког промишљања о преуређењу простора Југоисточне Европе и прије Мајског преврата, дакле и оно у вријеме када су српске власти, у складу с Тајном конвенцијом (1881), склопљеном за вријеме потоњег краља Милана, били лојални према Бечу. Но ни послушност хабзбуршком двору није била довољна да се Србија код њега избори за признање и елементарног права на постојање. За политичку елиту Монархије Срби су, чак и када су били крајње „сарадљиви“, били доживљавани као непоправљиво, дакле „по природи“, штетни, јер, према тој негативној предрасуди, чак и док пристају на подређеност, будући „дивљи“, вјероватно стално размишљају о побуни и непријатељству против својих „цивилизованих“ налогодаваца. Зато је „за сваки случај“, боље ендемски склоне побуни и злочину – а злочин је већ и сâмо одбијање послушности „цивилизованим“ средњеевропским господарима – превентивно „научити памети“, тако што ће им се одузети држава и завести „цивилизована“ управа. [...]

• Details
• Contents