POLITICAL SCIENCE FACING THE
CHALLENGE OF GLOBALIZATION:
GLOBALIZATION AS A TOPIC AND
PROCESS IN SERBIAN POLITICAL
SCIENCE – POLITICAL SCIENCE OF
GLOBALIZATION AND GLOBALIZATION
OF POLITICAL SCIENCE Cover Image

ПОЛИТИЧКЕ НАУКЕ ПРЕД ИЗАЗОВОМ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ: ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ТЕМА И ПРОЦЕС У СРПСКОЈ ПОЛИТИКОЛОГИЈИ – ПОЛИТИКОЛОГИЈА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ
POLITICAL SCIENCE FACING THE CHALLENGE OF GLOBALIZATION: GLOBALIZATION AS A TOPIC AND PROCESS IN SERBIAN POLITICAL SCIENCE – POLITICAL SCIENCE OF GLOBALIZATION AND GLOBALIZATION OF POLITICAL SCIENCE

Author(s): Aleksandra Mirović Janković, Petar M. Matić
Subject(s): Politics / Political Sciences
Published by: Институт за политичке студије
Keywords: globalization; political science; Serbian politics; national emancipation; isomorphism; crisis of ideas; political deveopment; modernization; evolution

Summary/Abstract: и савремене трендове у политичким наукама генерално, у контексту глобализације и пратећих процеса. Аутори истичу како је глобализација у великој мери допринела алијенацији политичких наука из националних оквира. Премда су данас политичке науке највећим делом усмерене на проучавање актуелних глобалних процеса, у раду се жели указати на то да је ипак неопходно да политикологија, у извесној мери, остане усмерена и на проучавање партикуларних, националних и историјских искустава везаних за утемељење фундаменталних облика друштвеног организовања, било да је реч о политичкој заједници, то јест држави, или нацији. Маркирају се два нивоа еволутивног развоја политичких наука у свету: ниво дисциплинарне еманципације, то јест њихово утемељење као самосталне научне дисциплине у оквиру друштвених наука, и ниво националне еманципације, који је везан за усмерење политикологије на национално историјско искуство и процеседруштвеног и политичког развоја одређене земље, то јест процесеизградње заједнице, нације и државе (community, nation- и state-building),њихову динамику и специфичне форме. Констатује се да је,у случају српске политикологије, овај други ниво научног развојаостао њена „слаба карика“, уз дату анализу узрочника који судопринели таквом стању. На основу тога, износи се закључак даје српска политикологија директно из фазе интернационализма(марксистички утемељеног) прешла у етапу глобализације. Реч јео актуелној развојној фази која се одликује тиме да је глобализацијапостала не само веома популарна и једна од значајнијих темаполитичких наука у нас (развијена је својеврсна политикологијаглобализације), него је глобализацијски процес, у својој формивестернистичке унификације, уз још неке друге дисциплинедруштвених наука, захватио и саму српску политикологију (такода имамо на делу и глобализацију политикологије). Поред тога,указује се на тренд у политичким наукама, али и сродним научнимдисциплинама, ка примени својеврсне изоморфистичке праксе,по угледу на концепт институционалног изоморфизма, а која водинекритичком преузимању или, једноставно речено, „пресликавању“одређених идеја и решења из других политиколошких традиција. Утом контексту, присутна је општа криза идеја, које у великој мерибивају угушене предоминантним парадигмама, попут теорије јавногили рационалног избора. Док је у актуелним светским оквиримаприметан управо повратак идеја у средиште политиколошке мисли,може се констатовати да такав тренд још увек није заживео и усрпској политикологији.

  • Issue Year: 1/2019
  • Issue No: 1
  • Page Range: 97-113
  • Page Count: 17
  • Language: Serbian