BUKA U UNUTRAŠNJOJ TIŠINI МИЛОША ЗАТКАЛИКА
Композиција Милоша Заткалика Buka u unutrašnjoj tišini (2014) за флауту, обоу, кларинет, удараљке и клавир, интригира својим насловом, као и поднасловима шест кратких ставова: Vrisak, Krici i šaputanja, Kao da je sama magla kriknula, Glas onoga što viče u pustinji, Buka i bes и Ostalo je ćutanje – који слушаоцу упућују интелектуални изазов расветљавања примарне нарације музичког тока, с обзиром на то да се у њима препознаје резоновање с ванмузичким, визуелним и књижевним поетикама познатих светских стваралаца. Buka u unutrašnjoj tišini Милоша Заткалика суочава нас с једним од феномена конфликтне духовне егзистенције човека савременог доба у коме се бука може тумачити као синоним мултиплицираног акустичког окружења, наметљиве звучне и вербалне какофоније око нас, насупрот унутрашњој тишини која се везује за нешто лично, интимно, индивидуално, контемплативно... Несумњиво је да је бука у композицији синоним за пренаглашен, непријатан звук, али и метафора за силовиту енергију, покретачку снагу, за слојевитост и испреплетаност музичког ткива, а да унутрашња тишина представља оно неизрециво што остаје иза и после тих звучања, њихов психолошки одјек, фрагментацију и кондензацију проживљеног стања... на само наш начин.
More...