Author(s): Ostoja Barašin / Language(s): Serbian
Issue: 29-30/2011
Живимо у времену насиља. Свједоци смо свакодневно присутног насиља или смо његове жртве. На сцени је физичко насиље, насиље над вриједностима, насиље над природом, самим собом, насиље у политици, политика насиља над истином, насиље над мишљењем, дјецом, женама, демократијом, насиље у спорту. На први поглед, концепт „насиље“ изгледа једноставан. Међутим, њега је веома тешко дефинисати, слично концептима „хаос“, „неред“, „тра нсгресија“, пошто ’насиље’ имплицира идеју поремећаја неког реда, али и идеју о неопходности инструмената за одржавање тог реда, чиме се насиље легализује и постаје сила реда... С антрополошке тачке гледишта, човјек је насилно биће не само по својој природи, већ и због тога што се насиље учи, стиче се у процесу социјализације у одређеном друштвеном и културном контексту, јер он и без насиља може да живи. Отуда, насиље има смисла и значај само за човјека и он га схвата исто као што схвата и антипод насиљу– ненасиље.
More...