ПОРОДИЧНИ НАДИМЦИ СРБА У БАНАТСКОЈ ЦРНОЈ ГОРИ. ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОГ (XX ВЕК)
FAMILY NICKNAMES OF SERBS IN BANATA MONTENEGRO. ONOMATOLOGICAL CONTRIBUTION (XX CENTURY)

Summary/Abstract: На мултиетничкој карти румунског дела Баната, Банатска Црна Гора се налази североисточно од Темишвара, а сачињавају је четири насеља, некада са српским, данас са мешовитим живљем: Краљевац (Cralovăţ), Лукаревац (Lucareţ), Петрово Село (Petrovosela) и Станчево (Stanciova). Најстарији писмени помени о њима потичу из XIV–XVI века: Петрово Село – 1359 [Suciu, 1968: 41], Станчево – 1454 [Suciu, 1968: 143], Лукаревац [Suciu, 1967: 364] и Краљевац [Feneşan, 1981: 94-95]. Податке о овим насељима и њиховом српском живљу налазимо у монографији Банатска Црна Гора [Перинац–Поповић, 1984]. У њиховим парохијама матичне књиге се воде од 1779. године. Ову српску етничку енклаву је у лето 1956. године посетио академик Павле Ивић и открио у њеном периферијском српском говору незамењени јат [Ивић, 1956]. У нашем раду је обрађено 350 породичних надимака забележених у четири наведена насеља у другој половини XX века. Аутор их је сврстао у три групе: деантропонимни, детопонимни и деапелативни надимци. Ови су надимци образовани од српских и страних личних имена и презимена, хипокористика, етнонима, топонима, апелатива итд. За објашњење настанка надимака од српских личних имена и презимена користили смо месне матичне протоколе, а за оне настале од румунских и других страних личних имена и презимена служили смо се доступним ономастичким изворима.

• Details
• Contents