SHOULD THE CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF SERBIA BE AMENDED FOR ACCESSION TO THE EUROPEAN UNION Cover Image

DA LI JE POTREBNO MENJATI USTAV REPUBLIKE SRBIJE USLED PRISTUPANJA EVROPSKOJ UNIJI?
SHOULD THE CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF SERBIA BE AMENDED FOR ACCESSION TO THE EUROPEAN UNION

Author(s): Vladimir Međak
Subject(s): Constitutional Law, EU-Accession / EU-DEvelopment
Published by: Удружење за европско право - Центар за право Европске уније
Keywords: constitution; change; accession; European Union; negotiations

Summary/Abstract: Republika Srbija se nalazi u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Imajući u vidu da države članice moraju da obezbede potpunu i pravilnu primenu pravnih tekovina Evropske unije na svojoj teritoriji od momenta pristupanja, javlja se potreba da i Ustav Republike Srbije bude izmenjen kako bi ova obaveza bila ispunjena. Ustav Republike Srbije u članu 194 predviđa da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Ugovor o pristupanju Evropskoj uniji kao i obaveze koje proističu iz članstva moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije kako bi Ugovor o pristupanju mogao biti ratifikovan i kako bi mogao stupiti na snagu. Sve ovo nije moguće ukoliko se ne promeni Ustav Republike Srbije, budući da je jasno da određene obaveze koje će proizaći iz pristupanja EU nisu u skladu sa sadašnjim Ustavom. Budući da su obaveze poznate, jasno je da će Ustav morati da pretrpi izmene. Postoje dva osnovna tipa promena koje su neophodne: Prvi su promene koje su morale da učine skoro sve države članice EU prilikom ili nakon pristupanja. Među njih spadaju uvođenje takozvane “integrativne klauzule” koja obezbeđuje da odluke organa EU kao i pravo EU koje oni stvaraju, može da važi neposredno na teritoriji Republike Srbije i da ima nadređenu snagu u odnosu na domaće zakonodavstvo, kao i obaveze koje proističu iz političkog ustrojstava EU, tj. obaveze proizašle iz korpusa prava tzv. “evropskog građanstva” prvenstveno misleći na aktivno i pasivno biračko pravo građana EU, nedržavljana Republike Srbije u Srbiji. Drugi tip promena su promene koje su potrebne zbog osobenosti postojećeg ustavnog poretka Republike Srbije. Tu se misli na promene koje su planirane u domenu obezbeđivanja nezavisnosti pravosuđa, definisanih akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23 Pravosuđe i osnovna prava. Tu bi takođe spadale i moguće promene Ustava Srbije koje bi nastale kako bi se ojačalo ostvarivanje prava nacionalnih manjina na teritoriji Republike Srbije ili koje bi nastale kao rezultat dijaloga na najvišem nivou o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a za koje nije nužno da će i nastati. Analiza ukazuje da će Ustav morati da se menja bar dva puta i da je neophodno održavanje referenduma o pristupanju Srbije EU što je Vlada već istakla na otvaranju pristupnih pregovora 2014. godine. Analiza daje preporuke civilnom društvu na koji način da se uključi u promene Ustava, istovremeno ukazujući da će organizovana podrška civilnog društva biti od velike važnosti za mobilizaciju javnosti za izlazak na referendum o tako važnoj i dalekosežnoj odluci, kao što je pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji.

  • Issue Year: 19/2017
  • Issue No: 1
  • Page Range: 35-52
  • Page Count: 18
  • Language: Serbian
Toggle Accessibility Mode