ISTORIJA FILOZOFIJE BEZ FILOZOFIJE
ISTORIJA FILOZOFIJE BEZ FILOZOFIJE

Summary/Abstract: Svako ko i ovlaš pregleda poslednju, XVIII glavu knjige Istorija srpske filozofije Slobodana Žunjića (2014, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika), koja nosi naslov „Srpska filozofija na kraju XX veka“, biće prilično zbunjen. Pravi sadržaj jedne istorije filozofije trebalo bi da bude filozofija. Međutim, u celom tom poglavlju ne može se naći ni jedan jedini pasus koji ima makar minimalne karakteristike filozofske proze. Posebno kada se govori o radu sadašnjih članova Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, tekst je prepun negativnih kvalifikacija bez ikakvog pokrića. Kada je u pitanju filozofija koju Žunjić zastupa a koja je, prema njegovom mišljenju, napuštena od strane sadašnjih članova Odeljenja za filozofiju, onda je jedino što se o njoj može saznati opisano skupom pohvalnih a ničim obrazloženih atributa. Ona je „velika”, „duboka”, „široka” i „umna”, a filozofi koji se njome bave su „giganti” i „velikani”. Kada je reč o drugima, a naročito nastavnicima Odeljenja za filozofiju, oni su „miševi”, „patuljasti”, „takozvani”, „ćepenački”, bave se trivijalnostima i sl. Oni su se „ustoličili” na talasu „srpske kontrarevolucije”, „spretno” su se „udenuli u vakum”, pripadaju „pozadinskoj” i „marginalnoj” struji, „trećerazredni” su i sl.

• Details
• Contents