SEĆANJE, STVARANJE I PISANJE
MEMORY, CREATION, AND WRITING

Summary/Abstract: Volim taj citat, kao što volim mnoga zapažanja slikara o vlastitim delima, jer mi pojašnjava jedan aspekat stvaranja koji me angažuje kao spisateljicu. Nagoveštava da je onaj unutrašnji deo razvoja jednog pisca (deo koji je istovremeno odvojen i neodvojiv od zanata) povezan ne samo s nekakvim čisto lokalnim ili lokalizovanim setom podsticaja nego i sa sećanjem: slikar može da preslika ili reinterpretira kamen – njegove linije, ravni i krive – ali tog kamena koji izaziva neko dešavanje među decom slikar mora da se seti, jer ga više nema. Dok sedi pred blokom za skiciranje, seća se kako je ta scena izgledala, ali najvažnije je što se seća specifičnog miljea koji prati tu scenu. Zajedno s tim kamenom i raštrkanom decom obitava čitava jedna galaksija osećanja i utisaka – a njene kretnje i sadržaj isprva mogu da deluju nasumični, pa i nekoherentni. Stoga što nam toliko toga u javnom i naučnom životu zabranjuje da uzmemo zaozbiljno milje zakopanih podsticaja, često je izuzetno teško tragati istovremeno za podsticajem i njegovom galaksijom, te prepoznati njihovu vrednost kad se pojave. Sećanje je za mene uvek sveže, uprkos činjenici da predmeta sećanja više nema, da je prošao.

• Details
• Contents