ПОЛИТИКА ПРОШИРЕЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: КОНЦЕПТ, НАУЧЕНЕ ЛЕКЦИЈЕ И СЛУЧАЈ СРБИЈЕ
EUROPEAN UNION ENLARGEMENT POLICY: CONCEPT, LESSONS LEARNED AND THE CASE OF SERBIA

Summary/Abstract: Процеси у Европи након хладног рата пружили су јединствену прилику државама чланицама Европске уније (ЕУ) да обликују европски поредак. То није било који поредак, већ поредак европских држава, који је не само географски већ и нормативно одређен. Он се успоставља преко међународних установа кроз које се врши дифузија и институционализација начела, норми и правила ЕУ као међународног друштва. Предмет овог истраживања је настанак и развој политике проширења ЕУ као међународног режима насталог у оквиру ЕУ. Циљ истраживања је објашњење како се ова политика, са стеченим искуствима и наученим лекцијама, развијала на такав начин да свој најформализованији и најсложенији облик добија у случајевима оних коју су последњи у низу проширења – у овом моменту држава Западног Балкана и Турске. Наведена теза се истражује у теоријским оквирима енглеске школе међународних односа и теорије режима, као најподеснијих за објашњење настанка политике проширења, као и социјалног конструктивизма, који указује на начине и правце његовог развоја. У методолошком смислу, дедукцијом и анализом се користимо када из постојећег сазнања и искуства о природи ЕУ као међународног друштва изводимо тезе о политици проширења, као једној од међународних установа насталих у оквиру Уније, док се индукцијом, синтезом и генерализацијом користимо приликом извођења теза о последицама искустава и научених лекција ЕУ из досадашњих проширења. У раду се најпре објашњава теоријска утемељеност политике проширења, њен реалистички и нормативистички аспект, а затим развој ове политике применом социјалног конструктивизма. Научене лекције, које постају део знања и „учења“ Европске уније у области проширења наводе се у последњем делу рада.

• Details
• Contents