STVARANJE SEKSUALNOG/ TEKSTUALNOG IDENTITETA: SULA I UMETNIČKO PILJENJE
ENGENDERING SEXUAL/TEXTUAL IDENTITY: SULA AND THE ARTISTIC GAZE

Summary/Abstract: Po svom otvorenom sadržaju, Sula svakako manje nego Najplavlje oko spada u ono što Morison naziva „nepatvoreno autobiografsko” (Jones i Vinson, 1985: 171). Napokon, radnja Sule ne odvija se u Lorejnu (Ohajo), i nema naratorku poput Klaudije, naratorku koja je autorkina sasvim neposredna fiktivna savremenica. I mada Morison prilično opširno govori o ženi po imenu Hana Pis, koju je njena majka uistinu poznavala, zadatak tih opaski jeste da održavaju red na granici između autobiografije i fikcije. U uvodu razgovora o Hani Pis koja je živela u Lorejnu, Morison za ono o čemu govori kaže da je „autobiografska činjenica koja bi vas, po mom mišljenju, mogla zanimati”, ali zatim dodaje: Ne znam mnogo o njoj, osim što se sećam kako je izgledala, i to ne mnogo, samo boje njene kože, veoma tamne sa prelivom ružičastog u sebi, i sećam se da su joj očni kapci bili veoma duboko usađeni. Bila sam mala, pa mi je delovala visoka. A kad god bi moja majka i njene prijateljice pomenule njeno ime i nazvale je Hana Pis, činilo mi se da je u načinu na koji su izgovarale to ime bilo neke mešavine strahopoštovanja i neodobravanja, ponešto od oboje. Nikada nisam ispitivala majku o toj gospođi i ne sećam se da sam je videla više od dva ili četiri puta, ali ostavila je snažan utisak na mene. Bilo je nečega u tome, činilo mi se da im se ona na neki način dopada – to jest nije da im se ne dopada – da im se dopada i da joj se dive i osuđuju je. [...] Kad god bi se nešto događalo, nisu izgovarale njeno ime kao što se izgovaraju imena drugih ljudi. Tako da, kada sam pisala Sulu, upotrebila sam to ime zato što nisam mogla da ga ne upotrebim. Sve je bilo potpuno prožeto zvukom „Hana Pis”. (Koenen, 1984: 79–80)

• Details
• Contents