Paskal, ili o lađi ne-izvesnog
Pascal, or on the ship of the uncertain

Summary/Abstract: Filozofska istorija sedamnaestog veka obeležena je velikim zamasima u promišljanju prirode i sveopštim naučnim optimizmom. Ime Bleza Paskala je u toj istoriji ostavilo neizbrisiv trag. Uposlenici današnje tehnomagije smatraju ga svojim zaslužnim pretečom, jer je izumio prvu računsku mašinu, premda se ne obaziru previše na njegov doprinos humanistici, do kog je sâm znatno više držao. Matematika i fizika mnogo duguju ovom učenjaku, ali filozofija ga prevashodno pamti kao mislioca koji je na dosledan i uverljiv način upozorio svoje savremenike, pa i tumače koji su ga iznova činili savremenim, da je razumsko saznanje, uprkos svim dobrobitima, suštinski nedovoljno i da nudi krnju predstavu realnosti. Grčevitom borbom protiv skeptičke tvrdoglavosti i dogmatske uljuljkanosti, Paskal je utro put kasnijim Kantovim nastojanjima da razumu postavi jasne granice, mada ih je sâm postavio drukčije od Kanta, odbacujući filozofsku ili umnu veru u ime tradicionalne religije otkrovenja. Krajeugaona pitanja kriticizma — koja se tiču saznajne sposobnosti, moralnog držanja i budnog pogleda u ono što predstoji, vrhunila su u antropološkoj zapitanosti. Krovna zagonetka Kantove revolucije u mišljenju glasila je: „Šta je čovek?” Isto pitanje dominira i Paskalovom filozofijom. Pitanje je toliko puta postavljeno da je odavno postalo nalik iznošenoj odeždi. Srećnom ili nesrećnom zgodom pak, iznošene stvari su nam potrebne za svakodnevni život, i podsećaju nas na snagu uobičajenog iskustva i toka stvari.

• Details
• Contents