Nietzsche i njegovo o/pravdanje života kao isključivo estetskog fenomena
Nietze and his excuse for life as exclusively aesthetic phenomenon

Summary/Abstract: Natčulna reminiscencija „putovanja duše” kroz prostor, kroz tela/telesnosti ili kroz neprekinutost života, „sanjalica” i bivstvovanje po-na-svud snevano, nema objektivan komunikativ s onim čime raspolažemo i jesmo u objektivnoj korespondenciji u sferi mreža i umrežavanja, teleprisutnosti i telerealnosti. Tako, postoji bitna razlika između virtuelne svudaprisutnosti i anamorfoze neprekinutih seoba (u smislu metempsihoze, reinkarnacije): virtuelno kao „res extensa” pretpostavlja prostornu promenu (misli se na niz tehničkih prelazaka iz mesta u mesto), dok se, u poetskom prostoru (s mitološkom pretpostavljenošću), idoli, mesta, božanstva - in ultima linea Demijurg - preobražavaju, metamorfoziraju u nama samima i mi smo „ono povlašćeno mesto”, „pozorište” - u kome se odigrava aeternam fabula neprekinutog ukrštanja mitskih sila i njihovog useljavanja-iseljavanja, u ovome ili u nekom drugom životu, na ovo ili na neko drugo mesto, s hronološkom neopredeljenošću i upitnicima koji, u njihovom adekvatnom kontinuumu uvek tendiraju ka sebeopstojnosti, hitajući da bi uvek „nadhitrili” odgovore.

• Details
• Contents