Udica
Fishing-rod

Summary/Abstract: Oni koji su imali dobrotu ili višak vremena da mu obave pogrebnu službu, damuplate boravak u mrtvačnici, da plate parohu, stolarima, grobarima i pogrebnom vozilu kojim mu je telo prevezeno od azila za siromašne do groblja, bili su, na neki način, njemu vrlo slični. Kao blizanci od različitih majki, polova i veroispovesti. Jedina razlika je me|u njima bila ta što su im imena, ili bar nadimci, koje su poneli iz svoga zavičaja, ili ih dobili zbog nečega u ovim krajevima. Njega su znali prosto »onaj na koga kuje ne laju«. Bio je jedini čovek koga, kada bi se ukazivao kao duh u dvorištu ispred spavaonice, na prozoru, u menzi, na ulici koja je vodila u pravcu grada, bilo danju ili noću, kuje sa periferije, stalno skotne, sa štenadima i gladne, nisu pozdravljale lajanjem. Možda je poznavao jezik pasa.

• Details
• Contents