Krojcerova sonata
The Kreutzer Sonata

Summary/Abstract: 1. Opšte mesto u odnosu prema noveli „Krojcerova sonata” jeste ocena da je to klasično delo ruske književnosti. 2. Opšte mesto je i to da višeslojnost jednog umetničkog dela jeste uslov da bismo o njemu mogli govoriti kao o klasičnom delu. 3. Prethodne dramatizacije i inscenacije (samo nekoliko ih je) nisu iscrpile sve mogućnosti scenskog tumačenja ovog dela. Njegovo značenje Danas nije zračenje od Juče. „Krojcerova sonata” sadrži u sebi i predstave modernog scenskog izraza. 4. Redukcija reči, psihološke motivacije današnjeg pozorišnog gledaoca, trajanje predstave i usijanost scenskog izraza na tragu ispovesti ubice – eto nekih koordinata koje su me vodile pri radu na dramatizaciji. 5. Dosegnuti suštinu novele (romana), koja nas još uvek uzbuđuje, podrazumeva dramaturški razgraditi prostorne i vremenske okvire prevazilaženjem ograničenja mentaliteta i odolevanjem fascinaciji mogućeg spektakla. 6. Da li je na pitanje zašto se novela zove „Krojcerova sonata” definitivno odgovoreno? Zašto se autor odlučio da Pozdnišev bude ubica iz ljubomore? 7. Novela se ne bavi objašnjavanjem ispovesti ubice pa ni zločina kao takvog. To mu nije ni namera ni tema. Novela se jednostavno zove „Krojcerova sonata”. 8. Da bi se dobio odgovor, ponekad se treba udaljiti. Udaljiti se – da bi se približio. 9. „Postoji više puteva ka Bogu, ja sam izabrao put plesa (ja kažem: poezije) i muzike” piše Dželaludin al – Rumi, zvani Mevlana, mitski pesnik i filozof. 10. Savremene scenske tehnike: postavljanje poezije i muzike na scenu, jeste forma struktuirane radnje koja simbolizuje postizanje različitih nivoa jedinstva i apsolutnog savršenstva kroz izvođenje određenih postupaka pozorišno kontolisane radnje.

• Details
• Contents