Ne poznaješ Ibišu Prhuta?
You do not know Ibiša Prhut?

Summary/Abstract: Okomito pobodena kamena ploča, onako od sebe, odvraćala je maticu Jošanice da ne potkopa temelj Zulfovoj kući. Susjedi bili kuću sagradili došljaku Zulfu. Ko kamen, ko gredicu, ko crijep - nikla tu skraja, malehna, s namjerom da ne bude nikom na smetnji. Ipak, moglo se naći i onih što su priželjkivali da Zulfo nekud nestane, kako je odnekud i došao – ti su stalno i slutili da će Jošanica, ipak, kad - kad bude, Zulfovu sirotinju razvući do Crnoga mora. Ali, Jošanica nikako da skupi snagu sa brdskih otrka, gore, te da što okrnji okomitoj ploči, a prvo njoj mora. Kućica Zulfova, slična razumnu stvoru, čvrsto se uhvatila za tlo, kao da živa duša ne pamti otkad je tu, uspravila se pa nekako viša došla, prkosila i Abidaginoj dvokatnici. U nju, bogami, navraćao je i bjegunac Bajram Hodžić, kurjačina ona, jeo hljeba, a u Abidaginoj nije. A Zulfo pred svakim zemlju grizao, poricao. Nije, pa nije. Zbog nove narodne milicije.

• Details
• Contents