ĐURUMLIJA
ĐURUMLIJA

Summary/Abstract: "Čuj me i počuj, robe božji, ma ko da si i ma gdje da si. Ti što ćeš jazuk biti ako me čuješ i vidiš. Bezbeli, jazuk ćeš biti više ako me ne čuješ i ne vidiš. I, ne drhti od straha, ničemu se ne sejri što čuješ i što vidiš, helj se sejre i strave samo neuki i duhom siroti ljudi. Ja rob božji, Agan mula Saitov, što đurumlija bi, pa se u zavičaj vratih po igbalu i namu božjem, reći ću ti ovo: U sitne sahate noćne, kad i tica tiće svoje pod krilom smiri, i umorna od leta i sama zaspe, sve češće šapate duše svoje čujem. Hesape na karar svodim, i pitam se, šta ovo bi? Kakav ovo život bi u kom se sa sabljom, handžrom, hatom, ranama i dušmanima nevoljno družih godine tolike? Il' kaharan plaho, samo tako klapim, i željkujem da mi se san namine. Sve mi se čini, da na jedna vrata uđoh, a na druga ću u sabah, ako mi samne izaći. Pa reknem, o insanu ne bulazni i ni za čim ne žali, no dah ako si kadar što duže zadrži i živi kako ti je suđeno. Helj nema junaka, nije se rodio niti će se roditi, koji išta protiv sudbine učiniti može.

• Details
• Contents