Umetnost i rad (iz antropološke perspektive)
Art and work (from anthropological perspective)

Summary/Abstract: U onom času kad je čovek počeo svesno da se suočava s manifestacijama prirode, koje mu uvek nisu išle naruku, i kada je tim prirodnim delovanjima odlučio da se suprotstavi svojim delovanjem, iako isprva slabašnim, čovek je postao dinamičko biće, biće koje je volji prirode suprostavilo svoju volju. Taj trenutak kada je čovek na akciju prirode, koju je često tumačio kao atak na njega, odgovorio reakcijom, s namerom da podjarmi prirodu sebi, možemo, provizorno, uzeti kaopočetak kretanja točka istorije. Taj potez je u svojoj biti teološki, odgovor na izazove prirode je ujedno i početak njegove emancipacije od nje. Od tada čovek smanjuje meru zavisnosti svoje egzistencije od prirodnih tokova stvari i nastoji da tim tokovima da pravac kakav njemu odgovara, skupu njegovih potreba. Svest više nije učaurena, više ne miruje, ona je pokrenuta svest, dinamička, stvaralačka, čiji je domet — recimo, kamena sekira — skroman, ali ta svest je bremenita mogućnošću da otkrije i stvori gvozdenu sekiru, mnogo efikasniju u praktične svrhe. U takvom spletu okolnosti došlo je do čovekove samoidentifikacije, kada on počinje povlačiti razlikovnu liniju između sebe i životinje i između različitih dešavanja u prirodi. Početak raspoznavanja poretka stvari u prirodi, a pre svega početak rada stvorio je čoveka čovekom (Engels), s njegovim bitnim atributima koji ga odvajaju od animalnog sveta. Taj fundamentalni trejnutak početka delovanja u prirodi i na nju uslovio je da se nešto bitrio dogodi u čovekovoj psihi. Naime, uvidevši da radom smanjuje zavisnost od spoljašnih okolnosti (prirode) i postepeno izlazeći iz sveta animalnosti, čovek počinje da razvija svoje potrebe, bo- ]je reći, krug njegovih potreba se širi, tako da se one više ne svode na one najnužnije radi održavanja gole egzistencije. Javlja se osećanje punine života, otvaraju se perspektive i alternative koje će pospešiti kvalitet života.

• Details
• Contents