Jela ili reči za zemlju nemuštu
Dishes or words for the mute land

Summary/Abstract: Preduhitrio me je Bogdanov odlazak u času kada sam bila siguma da smo sjediinjeni u jedinu misao, da smo dosegli potpunu moć pripadaoja, da ništa ne postoji izvan nas, da ćemo tako zbliženi jedimo i moći da živimo. Njegovo napuštanje našega sveta bilo je menadno ii jedino što mi je sada preostalo, što me opseda i što moram učiniti, biće moje otvaranje, isceliteljska beseda, čime ću odagnati pomisao da sam Bogdana potpuno imala. Godinama, ili bolje reoeno minutima i sekundima uzimala sam deo po deo njegovog života, zauzvrat, on je ođ memie odnosio malo; bila sam mu potrebna i činila sam sve da ga spoznam. Bogdan je otišao. Ptice su se raspršile. U prvom času pomiislila sam da bi bilo najbolje da se oslobodim stege govoreći o sebi nepoznatoj osobi: na ulici, u restoranu, ili na jednom od mojih učestalih putovanja. Odlučila sam se da to bude put između Beograda i Zagreba. Kada je voz krenuo, počela sam da obilazim kupee, tražila sam lice koje bi pristalo da me sasluša. Sedela sam pored dremljivih ljudi, upiralia se u njihove oči. tražila pristanak. Ali, sve je bilo uzalud. U restoranu sam popila kafu, doručkovala i vratila se na svoje mesto. Nasuprot meni sedeo je čovek osrednjih godina, zamišljen. Znala sam da mu ništa ne imogu reći. Prenula bih ga, možda čak opteretila pričom o Bogdanu.

• Details
• Contents