Povratak formi u američkoj poeziji
Returning to shape in American poetry

Summary/Abstract: U1950-dm i 1960-tim godinama tradioi-onailni oblici stiha-rima, metar, formalna struktura — bli-li su odbacili mnogi iz mlađe generaoije kao urnorne, otrcane i beskrvne. Pesnici bitnici, kao Alen Ginzberg ii Gregiori Korzo, na primer, nisu se slagali s »pravljenjem« pesama: ponovo pisatii znači izgubiti spontanost, skinuti masku dzmjeđu čitaoca i pisca. Čak i rainije u ovom stoleću, modernistički jx>kret, koji su predstavljali Ezra Pauind i Viiilijem Karlos Vilijems, izabrao je slobodni stdh, nejedanke i nerimovane reltkie koji su se nadmetali s uobičajenim govomim jezikom. Osećam u kasnim 1970-tim preokret Jt'renda ka razuzdanosti, plahovitosti, spontanosti; sve više i vdjše američkih pesnika vraća se ka tradiciona'llnlim formama. Danas je uobličajeno da se vide u časopisima establišmenta koji štampaju ozbiljnu poeziju — kao i u avangardnijim »malim časopisima« — soneti i sestine, vilanele, balade, slobodni stdhovii i rimovalni kupleti. »Dobroučinjena « pesma nije vdše pod sumnjom, i čiini se da stiče poštovanje i da se mnogo sledi u sdim ssegmentima »batrgajuće« literarne scene SAD — od njujorške škole do losanđeloske gupe, od sirealista do misaonih pesnika.

• Details
• Contents