Glas reke
Voice of the river

Summary/Abstract: Električna sijalica visila je na kratkom gajtanu sa srediine tavanice, te nije bilo dovoljno svetla za čitanje i zato su ležali u krevetu i pričali. Noćni povletarac nadimao je zavese i ulazio kroz otvoren prozor, blag i vlažan. »Ali, čega se bojiš? I kako to, bojiš se?« Ona reče: »Pa tako, bojim se kao kad hoćeš da progutaš, a ne možeš.« »Sve vreme?« »Skono sve vreme«. »E pa, draga moja, ti si stvarno blesava«. »Da, znam.« iNe zbog ovoga, pomisli, ne zbog ovoga. »To je samo raspploženje«, rekla je, »proći će me«. »Tako si prevrtljiva. Sama si odabrala ovo mesto li želela da dođemo ovamo, mislio sam da ti se ovde sviđa.« »Sviđa mi se. Sviđa mi se i pustara i to što je talko usamljeno, ia naročito mi se sviđa samoća. Volela bih samo kad bi bar ponekad prestala da pada kiša.« »Usamljenost je divna stvar«, rekao je, »ali traži lepo vreme«.

• Details
• Contents