Samoupravni pluralizam
Self-governing pluralism

Summary/Abstract: Celokupno dosadašnje iskustvo socijalizma negira ideju o socijalizmu kao monolitnom, homogenom i beskonfliktnom društvu.* Takvu romantično-optimističku predstavu, koja se širila ne samo u vulgarnoj apologetskoj publicistici, nego se povremeno može naći i u ozbiljnoj socijalističkoj lliteraturi,1 istorija je neumoljivo opovrgla, kao što je odbacila i razne eksperimente koji su pokušavali da »kulturnom revolucijom« ili sličnim postupcima negiraju ili ignorišu problematiku interesa u socijalizmu.2 Danas bi se teško mogla naći ozbiljnija socijalistička misao koja u ovom ili onom obliku ne bi priznavala da društvo prelaznog perioda — i pored svih težnji za novim jedinstvom — karakterišu značajne protivrečnosti, posebno protivrečnosti interesa i interesni konflikti kako unutar pojedinih zemalja, tako i između njih. Pojedini teoretičari socijalizma razlikuju se u tome u čemu oni vide osnovu i izvore različitih interesa, protivrečnosti i konflikta, kao i u tome šta su za njih osnovne, suštinske protivrečnosti interesa i kako zamišljaju razrešavanje tih protivrečnosti i konflikata. Razlikuju se i po tome da li postojanje tih interesa, protivrečnosti i razlika označavaju terminom »pluralizam« ili ne.

• Details
• Contents