Istinito jutro Matićeve jeseni
True morning of Matić's fall

Summary/Abstract: Dovodeći sivu jasnoću stvari i bića neprekidno u pitanje, Matić je, tobože nonšalantno i prezrivo, dovodio pod sumnju, u mnogobrojnim trenucima vlastite biografije, i svoju literaturu, svoju pesmu. Zar će moja zeđ za apsolutnim biti manja, jer sve đo sađa svedoči protiv nje?... Zar ceo moj zivot nije tamo gde još nisam, tamo gde mozda nikad neću biti? To su, takođe, pitanja koja je, među tolikima, Matić obnavljao sa strašću, ziv ili mrtav svejedno, kako je napominjao u jednoj od najnovijih pesama. Bitka oko zida, po Matiću, možda je jedna od večitih mogućnosti žestokog dijaloga koji protiče, čitav život, u otporu, u određivanju. Žuti zid, toliko decenija, bio je znak velike oporbe, simbol očaja malenih nam gradova, ograničenja svake vrste koja su Matića užasavala. Već slutim iza tog zutog zida neki drugi zuti zid koji grebem noktima, čujem krik, i bezim. Zid osnovne škole, zid austrijske stražare na ušću Save u Dunav, žuti zid detinjstva, ali i bežanije, načelstva, ali i odlaska, za Matića je — kako su godine proticale — sve više i doslednije postajao signal statike, neumoljivosti prizemnosti, snage banalnosti.

• Details
• Contents