Adornova kritika Heideggera (II)
Adorno's criticism of Heidegger (II)

Summary/Abstract: Rasprava o prethodnim pitanjima tematski pripada jednim delom i onom o čemu će ovde biti reči. Jer, Heidegger pod tubitkom podrazumeva ono jedino između različitih bića u kojem se otvara pitanje bitka, te da ukoliko se ono otvara, tj. odnosi prema bitku, Heidegger takav tubitak naziva ek-sistencijom. Tubitak se bitno konstituira u egzistenciju na temelju svoje odlučnosti (Entschlossenheit). Neodluč(e)ni tubitak naziva Heidegger se (das Man). Oba modusa bitka, autentičnost i neautentičnost, temelje se u tome da se tubitak određuje kao prisebnost (Jemeinigkeit). To znači da ovo određenje proizilazi iz temelja (načina) bitka bića, a ne iz opšteg načina bitka. Zato će Heidegger na samom početku S + Z, gl. 9, zapisati: »Das Seiende, dessen Analyse zur Aufgabe steht, sind wir je selbst. Das Sein dieses Seienden ist je meines.« Bit tubitka leži u njegovoj egzistenciji (gl. 9). Od toga treba razlikovati da je bitak tubitka egzistencija, što Heidegger ne tvrdi. Kako je odlučnost autentična istina tubitka, to je tubitak u autentičnoj egzistenciji samo onda kada se ova konstituira kao prethodna odlučnost. Odlučnost je pokazani (odlikovani) (ausgezeichneter) modus otključenosti tubitka (Erschlossenheit des Daseins). Heidegger čak kaže da je tubitak zapravo njegova otključenost (Das Dasein ist seine Erschlossenheit, gl. 28, 177, 133), a ona se artikuliše kroz izvorne načine onoga tu: raspoloženje i razumevanje koji se određuju kroz govor.

• Details
• Contents