Volfram
Wolfram

Summary/Abstract: Kiše, kiše srce, mirisne kiše! »Tvoj duh se s mojim prepliće;« — šibicu taknem, smešeći se, čini mi se, napolju je jećanje mjive u predvećerju čun izgubljen — »u jedno odiiven, jedino je!« — i kao nešto živo toneć umire. »Jedno^smo, jedma koštdca sred teškiog mesa galaksije!« Daleko u sebe zamišljen, do dečjih srdžhi, pa!lim sveću, unutrašnjd život kao da ističe, odsad samo još pulsirajuća plazma, ogledalo, kravaita, losioni, glatkoća?

• Details
• Contents