Teleologija i revolucionarni pogled na svet
Teleology and revolutionary look on the world

Summary/Abstract: Revolucionarni smisao Marxove 11. teze o Feuerbachu izvodi se iz filosofije oslobađanja od vladavine svake »spoljašnje svrhe«, kao samoostvarivanje, kao istorijski proces stvaranja čoveka putem rada, kao pretvaranje prirode za čoveka,1 dakle kao teleološka objektivizacija. Prihvatajući distinkciju Nicolaia Hartmanna, pod procesom čovekovog istorijskog samoostvaiivanja podrazumevam takvu teleološku objektivizaciju koja je svrsishodna, ali ne isključivo celishodna, ciljnousmerena, ciljnoodređena delatnost.2 Dok svrsishodnost postoji kao imanencija strukture bića (bez nje se kauzalni spojevi ne realizuju kao postojano novo), celishodna delatnost je čovekova oznaka. U tom smislu Lukacs tvrdi da je rad rodno mesto teleologije.3 Drugo, pokušavam u ovom tekstu da sledim Lukacsevo 1 Hartmannovo polazište, tj. da bivstvujuće smatram indiferentnim prema svakoj vrsti ponašanja i saznajne aktivnosti čoveka, dakle da izbegavam gnoseologističku usmerenost koja umesto »intentiorecta « stoji u znaku »intentio obliqua«.

• Details
• Contents