Dva autobiografska iskaza o snevanju i pesničkom stvaranju
Two autobiographical statements about dreaming and poetic creation

Summary/Abstract: Vizionarski doživljaji i snoviđenja oduvek su ulazili u književnost, usmenu i pisanu. U literaturi lako su postajali tehnički elemenat kazivanja, kao motiv, tema ili okvir pripovedanja. Tako je u srednjovefeovnoj književnosti Evrope alegorijski san prosto konvencionalni pesnički soblik sa stalnim obeležjima. U gotovo svakom delu ove vrste nalazimo pesnika koji se, mućen nesanicom, laća knjige, pa potom nad njom zaspi. Usni da se našao u nekom lepom vrtu, u proleće. U vrt, ili u neki njegov zakutak, mahom ga dovlodi kakva životanja. U isamom vrtu, ili pri odlasku iz ovoga, pesnik doživljava niz zgoda u kojima se javljaju libovi alegoiičnog značeaija, najčešće i obeleženi alegoričnim imetaima. San čini veći deo pesme, a ova se završava naglo, buđenjem pesnika. Na kraju je, ponekaid, i poziv upućen čitaocu da san protumači.

• Details
• Contents