Време писаца - време редитеља
Time of the Writers - Time of the Director

Summary/Abstract: Поред бројних, значајнијих појама и покрета, протекли, двадесети век у театру је у озбиљној меи обележен борбом за превласт између писаца и редитеља. Губећи се у крајностим, неки су инсистирали на строгом разграничењу: писано дело постоји независно од позоришне представе (надахнути Аристотеловом Поетиком), други пак, да је за позориште писано дело мање важно, за неке чак и сасвим непотребно (Гордон Крег, редитељ, на самом почетку свог деловања). У том одмеравању много је снажних речи потрошено, мада није ни било потребно изнова доказивати оно што је већ било добро познато: од Есхила до деветнаестог века писац је имао одлучујућу улогу и у сценској реализацији свога дела (у време античких драмских песничких такмичења, изузетак је, у извесној мери био Софокле). Било је то и сасвим разумљиво: када је песнички посао окончан, потребно је још много труда да би се једна драмска творевина претворила у позоришни догађај. Како је„Приказивање трагедије било... у Хелена служба богу“, улог је заиста био велики - драматичар је могао да буде слављен, или пак, уколико би нечим изазвао незадовољство, презрен и брзо заборављен – стога је јасно зашто аутор није желео тек тако другоме да препусти и многе друге осетљиве послове.

• Details
• Contents