Hermeneutičko iskustvo kao fenomenologija dijaloga
Hermeneutical experience as a phenomenology of a dialogue

Summary/Abstract: Glas o Sokratu, prijatelju mudrosti i vrline, isteže se do naših dana. Otud mu se promišljanje uvek iznova vraća tražeći uput ili sigurno utočište. Ipak, obrtanje pramca, drevne vode zapljuskuju bokove, nije vođeno samo nalaženjem uzora, no pre nakanom jedne misli da na raznim tačkama povesti mišljenja otkrije samu sebe u još zametnom i nedorečenom obliku i tako pokrene privid sopstvene samoniklosti. Mišljenje ne započinje nikad kao posve novo, ex nihilo, nego se koreni u vekovima nagomilavanom opsegu znanja, nadahnjujući životvornim dahom ono što je ostalo zaboravljeno i izgubljeno u talogu proteklog, ili naprosto ono što nerazgovetno čami ne došavši do svetlosti jasne reči. Vraćanje predvodi budućnost. Koračamo dalje (napredujemo li?) leđima podupirući pravac. Zauzvrat nam pred očima puca pogied na sve, nikad iscrpljeno, bogatstvo Ijudske prošlosti koje nosi naš hod.

• Details
• Contents