Razmišljanja o dijalogu između muškarca i žene
Thinking about a dialogue between a man and a women

Summary/Abstract: Dijalog je nastao onda kada se Jedno udvojilo. »/ rastavi Bog svjetlost od tame. / svjetlost nazva Bog dana, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi. »Udvajanje Jednog, kada je jednom otpočelo, više se nije zaustavijalo. To što se Jedno uhiljadostručilo, umilionilo, stvaralo je samo iluziju mnoštva, maju beskonačnosti. Uvek iznova događalo se samo i jedno udvajanje Jednog, dijalog. Razgovor natura naturans s naturom naturatom, makrokosmosa s mikrokosmosom, neba sa zemljom. I na zemlji razgovor se nastavio: između minerala i bilja, bilja i životinja, životinja i Čoveka, Adama, Adama Kadmona, prvog, celovitog Čoveka, stvorenog po obličju Đožjemu. »Po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori /h« (zašto čas jednina, čas množina?). Ovako je u tzv. prvosvešteničkom izvoru Geneze. Već u drugom, jehovističkom izvoru, pred nama je druga varijanta stvaranja, po kojoj je najpre stvoren samo »čovjek od praha zemaljskog«, za koga Đog naknadno utvrđuje da »nije dobro da je čovjek sam...

• Details
• Contents