Neinteresantna dosada
Uninteresting boredom

Summary/Abstract: Kad sam došao na pogreb, našao sam u novčaniku moje majke još jednu potvrdu o predaji pisma s brojem 432. Ona mi je još u petak uveče, pre nego što je otišia kući i uzela tablete, poslala u Frankfurt preporučeno pismo s kopijom testamenta. (Ali zašto ekspresno?) U ponedeljak sam bio u istoj pošti da telefoniram. To je bilo dva i po dana posle njene smrti, i video sam ispred poštanskog službenika žuti svitak tiketa za ubeležavanje: u međuvremenu je bilo otposlato devet drugih preporučenih pisama, sledeći broj je sada bio 442, i ta slika bila je broj, koji sam imao u glavi, tako sličan, da sam se na prvi pogled zbunio i ubrzo sve smatrao nevažnim.

• Details
• Contents