Pozorište okrenuto glumcu
Theater facing the actor

Summary/Abstract: Pozorište koje hoće da se definiše shvatilo je odavno da osnov njemu svojstvene poruke, njegov znak, jeste glumac. Glumac je istovremeno i znak i onaj koji ga stvara. On sam raspolaže kombinacijom mnogobrojnih znakova, ali je u isti mah i delić u većem sistemu znakova nego što je predstava. Steriine svade u pogledu stvaralačke snage podsećaju na staro pitanje: ideja (Bog) ili materija? Ali, ta materija je tako takođe Bog. Pozorište se nasukalo na taj sprud. Bog može biti lenj, ćudljiv i lako pada u samozadovoljstvo. Bogu je potreban đavo. A đavo, je li to pisac tekstova ili reditelj? Sem ako reditelj nije isterivač đavola koji hoće da istera đavola iz božjeg tela.

• Details
• Contents