ФУКУЈАМИН КОНЦЕПТ ДРЖАВЕ, ДРУШТВА И МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА
FUKUYAMA’S CONCEPT OF STATE, SOCIETY AND INTERNATIONAL RELATIONS

Summary/Abstract: Фукујамина теза о „крају историје“ није чисто његов изум, већ позајмљен од Хегела и интерпретатора његових мисли Александра Кожева. На његово теоретско стваралаштво су утицали и Арон, Вебер, Маркс и Токвил. Базирајући се на Хегелу, Фукујама је закључио да је историјски развој водио ослобођењу човечанства, а економски и политички развој су омогућили стварање универзалног друштва заснованог на принципима либералне демократије, што је омогућило човечанству да досегне „крај историје“. Тај крај се инкарнира у универзалној и хомогеној држави, која је добила своје признање јер је однос господара и слуге подигла на универзални ниво. Ова оптимистичка визија је ублажена Ничеовим појмом „последњег човека“, јер и сам појам „крај историје“ не значи крај у дословном смислу, већ се узима као камен-међаш између хладноратовског и послехладноратовског периода људске историје. Фукујама је свестан чињенице да демократија може имати и теже последице по човека, јер је савремени човек спутан да покаже своју вредност у политичко-правном систему који је створио. Марксови ставови су му помогли да схвати значај економског развитка и његов утицај на друштвене односе, а Вебер и Арон су му помогли да схвати значај рационалних поступака и идеологије у међународним односима. Однос између господара и слуге заједно са економском рационализацијом света утиче и на преображај односа између држава. Најзад, Фукујамина теорија је подложна критици због своје контроверзности, али и површног тумачења од стране самих критичара. У критици се посебно истакао Хантингтон својом теоријом о сукобу цивилизација.

• Details
• Contents