(НЕ)ПРАВНА ПРИРОДА БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА
(NON)LEGAL NATURE OF THE BRUSSELS AGREEMENT

Summary/Abstract: Рад је посвећен анализи правне природе Бриселског споразума. Усмерен је ка опредељењу правне природе овог акта, те последица које може произвести у правном поретку Србије. Анализи се приступило на два колосека – међународноправном и уставноправном. У јавности није постигнуто јединство у погледу његове правне природе у категоријама међународно јавноправних института. Стога је у овом раду, у његовом првом делу, разматрано да ли је Бриселски споразум међународни уговор или правни акт настао као продукт посредовања. Закључак до кога се дошло је да Бриселски споразум не испуњава елементе за статус међународног уговора, али да свакако јесте правни, а не политички акт. Будући да је постављено питање уставности овог правног акта, настала је дилема на који начин би Уставни суд Србије требало да поступи. Имајући у виду да Уставни суд Србије још увек нема јасно изграђену доктринарну основу при одлучивању, дат је кратак теоријски и компаративни осврт на два дијаметрално супротна приступа при тумачењу устава: доктрина оригинализма и доктрина устава као „развијајућег стабла“. Анализа компаративне јуриспруденције наводи на закључак да постоји све већи тренд приближавања ове две доктрине у пракси, али да (уставно)судска контрола уставности никада не подразумева доношење одлука које директно противрече јасној и изричитој уставној норми. Дакле, због очигледне неуставности Бриселског споразума, без обзира на којој доктринарној основи ће засновати своју одлуку, Уставни суд нема други избор него да донесе одлуку о његовој неуставности.

• Details
• Contents