ПРИМЕНА ПРИНЦИПА IN DUBIO PRO REO У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
APPLICATION OF THE IN DUBIO PRO REO PRINCIPLE IN CRIMINAL PROCEDURE

Summary/Abstract: Након формирања чињеничне и правне основице у кривичном поступку, делатношћу странака и суда, приступа се доношењу судске одлуке. У случају да је чињенично стање таквог квалитета да недвосмислено указује на постојање или непостојање кривице учиниоца, биће донета осуђујућа или ослобађајућа пресуда. Међутим, у случају да након доказног поступка остане сумња у постојање одлучних чињеница, на суду је тежи задатак какву одлуку донети. У инквизиционом поступку се ова дилема решавала доношењем пресуде којом се окривљени отпушта испод суђења (absolutio ab instantia). Са продором савремених схватања о неопходности заштите основних права окривљеног, у савременом кривичном поступку се у случају сумње у постојање одлучних чињеница примењује стара максима, позната још из старог Рима, под називом – in dubio pro reo (у сумњи у корист окривљеног). Суштина овог принципа је у обавези суда да у случају сумње у постојање неке одлучне чињенице донесе одлуку која иде у корист окривљеном. Аутор се у раду бави појмом, конститутивним елементима и теоријском основом принципа in dubio pro reo, затим легислативним изразом, обимом примене и дејством. Осим тога, анализирана је пракса националних судова, као и Европског суда за људска права. Аутор, у закључним разматрањима, анализира примену принципа in dubio pro reo у јудикатури, испитујући узроке за постојање одређених уочених мањкавости у примени и тражећи начине да се постојеће недоумице отклоне.

• Details
• Contents