ОСВРТ НА ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ДЕТЕТА У РИМСКОМ ПРАВУ
LEGAL STATUS OF THE CHILD IN ROMAN LAW

Summary/Abstract: Циљ овог рада је да се укаже да је правна заштита дете- та одувек будила интересовање шире научне јавности, почев од рим- ског права па до савременог где је ово питање посебно актуелно, јер се ради о посебној категорији лица (деци) и њиховој правној заштити. Ово отуда што је реч о лицима која због своје незрелости (малолет- ства), нису у стању да самостално руководе сопственом личношћу, да доносе важне одлуке у вези са својим положајем у друштву, да управљају и располажу својом имовином, односно, да се самостално брину о заштити и остваривању својих права и интереса. О овим лицима, њиховим правима и интересима у првом реду брину њихови родитељи, а потом и старатељи. Они су дужни да предузму све не- опходне мере зарад заштите личних и имовинских права и интереса своје малолетне деце. Ова потреба да се пружи заштита најмлађој категорији лица била је позната и у старом Риму. Међутим, правни положај детета није увек био исти у свим периодима у развоју римског права. Статус детета разликовао се у предкласичном, класичном и посткласичном праву и у многоме је био узрочно-последично везан са статусом жене (мајке). Као што је жена правно гледано, постојала само преко мушкарца који би је признавао за ћерку, супругу, мајку, тако је и дете фактички и правно постојало тек по признању од стране оца породице (pater familias). То је даље значило да правни положај детета није био нужно одређен рођењем, већ је на њега утицало низ фактора, у првом реду да ли се дете могло прогласити наследником на темељу пола или не.

• Details
• Contents