Uticaj na ishode pravosudnih postupaka kroz primenu instituta odloženog krivičnog gonjenja i korelacija sa drugim alternativnim načinima rešavanja krivičnih postupaka
Impact on the outcomes of judicial proceedings through the use of institute of delayed criminal prosecution and correlations with other alternative ways of dealing with criminal procedures

Summary/Abstract: Reformatorski period u srpskom pravosuđu je konstanta koja je prisutna više od jedne decenije, tokom koje su uvedene brojne zakonske novine i osnovane institucije za njihovu primenu. Istovremeno, započeta je implementacija novih instituta, koji su po svojoj alternativnoj prirodi trebali da budu samo sekundarni način rešavanja krivičnih postupaka, predstavljajući svojevrsno, periodično odstupanje od ustaljenog vida postupanja pravosudnih, prevashodno tužilačkih organa. Na selekciju primene alternativnih instituta uticalo je dekadno propisivanje zakonskih normi koje uređuju ovu oblast, koje su donele primat u primeni instituta odloženog krivičnog gonjenja, uz neumoljivo prisutnu težnju da se uslovi primene i same procedure pojednostave, te isključenje remetećih faktora kao što su obaveza pribavljanja pristanaka oštećenog (samim tim njegov potpuno skrajnuti procesni položaj) i izostavljanje korektivnog učešća sudskih instanci u samom postupku primene ovog instituta. Dosadašnja zakonodavna doslednost u neprisustvu tužilačke dvostepenosti tokom čitavog postupka primene oportuniteta mu je svakako raskrčila put ka zauzimanju pijedestala među svim osnovima za okončanje krivičnih postupaka. Korelacija sa drugim alternativnim načinima rešavanja krivičnih postupaka, pre svega sa sve zastupljenijim sporazumom o priznanju krivičnog dela, svedoči o širokoj primeni instituta odloženog krivičnog gonjenja i njegovom snažnom uticaju na ishod pravosudnih postupaka. Ključni podstrek tako izraženom uticaju u praksi, institut oportuniteta “duguje” postupajućim nosiocima pravosudnih funkcija i njihovoj ne toliko selektivnoj primeni i upotrebi oportuniteta, koja je na granici sa eksploatacijom ovog instituta. Postupajući tužioci, pod pritiskom propisanih normi o ažurnosti u radu i zadatim ciljevima rešavanja velikog broja predmeta iznalaze način da završe što veći broj predmeta, ali se mora voditi računa da zakonodavno rešenje ne izgubi svoj smisao, te da suštinska ideja uvođenja ovih instuta u pravni život, ali i opravdanost postojanja sudske i tužilačke profesije ne bude ugrožena na bilo koji način.

• Details
• Contents