Večeras je naša fešta? Beograd – Prag
Tonight is our party? Belgrade – Praha

Summary/Abstract: Teško je oteti se utisku (teško je, majko, na praznim peronima čekati vozove koji nikad neće doći itd.) da smo svi manje-više znali kako će se dvanaest (ili, pak, pedeset i pet?) godina kolektivnog autizma okončati po srpski etnički entitet i njegovu poslednju, uglavnom nelegitimnu državotvornu avanturu. Presedana nije nedostajalo: istorija je puna gangsterskih družina koje su uspevale da se tokom kraćeg ili dužeg razdoblja zadrže u sedlu neke nesrećne zemlje i opčinjenih masa koje su u blaženom stampedu srljale u najrazličitije ponore i pomore, ne primećujući da predvodnici stada piju viski-sodu i grickaju pistaće na najbližoj terasi s pogledom. Uostalom, ko gospodinu Miloševiću i kompaniji (za preseljenje tuđih para u vlastite džepove) može da zameri što nisu prezali ama baš ni od čega da zadrže pod svojom kontrolom onaj difuzni konglomerat krađe, zloupotrebe, korupcije i nasilja koji je narod u Srbiji (kako nikad, ili gotovo nikad, i nije znao za bolje) uobičajio da zove "vlast". [...]

• Details
• Contents