FILMADŽIJE KORISTE JUMP CUT, STOP-KADAR, USPOREN SNIMAK. MUZIČARI REMIKS, SKREČ, SEMPL. ZAR NE MOŽEMO I MI PISCI MALO DA SE ZABAVIMO?
FILM MAKERS USE JUMP CUT, STOP-SCENE, SLOW-MO. MUSICIANS USE REMIX, SCRATCH, SAMPLE. WHY CAN'T WE WRITERS HAVE SOME FUN?

Summary/Abstract: Sada živimo u budućnosti. Koliko razočaranja u sebi nosi ovaj period u poređenju sa svetom koji smo sebi obećali. Sad kad su Milenijumska kupola, proslave novog milenijuma i preovlađujuće osećanje „Je li to bilo to?" iza nas, postali smo robovi cinizma, veštačkih strasti i očajnički usiljenih uzbuđenja. Nije vreme za veliku umetnost. No, ako je hrani samo umor od života, budućnost neće dugo trajati. Možda bismo, u mašti, u potpunosti mogli da zaobiđemo ovaj period. Želeo bih da razmotrim jednu moguću književnost, vrstu pisma koja će se pojaviti u post-futurističkom dobu.

• Details
• Contents