ДЕМИСТИФИКАЦИЈА ВЛАДАРА
DEMYSTIFICATION OF THE RULER

Summary/Abstract: Основни постулат немачког експресионизма био је да је позориште један од најмоћнијих инструмената за истраживање и схватање човекове душе, за истраживање света и човековог места у њему, али и место с нарочитом атмосфером, где могу да се изазову (и искажу) дубоке, подсвесне емоције, и да се отворе и покрену оне енергије и снаге, које и појединце и друштво доводе у велика искушења. Ранко Младеновић, под снажним утицајем експресионистичких начела, увиђајући моћ позоришта, највећи део свог стварања посветио је развијању савременог позоришта у Србији, у периоду после Првог светског рата. Иза себе је оставио око 200 критика позоришних представа, текстове везане за историју драме и позоришта (како нашег, тако и светског), што га карактерише као зачетника театрологије, пре него што се о њој уопште и говорило. Осим теоријских и критичарских радова, значајан је и Младеновићев драмски опус: Драмске гатке (Синџири, Даћа, Гривна), Страх од верности, Човек поносан што нема среће, Тестамент за две жене, Људи у туђем џепу (сачуван само 1. чин), Кад догори до ноката, Силазак с престола и И зидови имају уши (недовршена, написана само прва два чина).

• Details
• Contents