JEDAN ASPEKT UNIVERZALNE JURISDIKCIJE U SAVREMENOM KRIVIČNOM PRAVU − SLUČAJ OULD DAH
AN ASPECT OF UNIVERSAL JURISDICTION IN CONTEMPORARY CRIMINAL LAW - Ould Dah case-

Summary/Abstract: Sa intenzivnim razvojem međunarodnog krivičnog prava uloga jurisdikcije čija primarna tačka vezivanja nije zaštita interesa konkretne države postaje sve značajnija. Drugim rečima, univerzalna jurisdikcija, o kojoj je reč, ne zasniva se na suverenitetu i tradicionalim osnovama jurisdikcije kao što su princip teritorijaliteta, aktivnog i pasivnog personaliteta i realni princip, već na potrebi i interesu međunarodne zajednice u celini za sprečavanjem određenih međunarodnih krivičnih dela. U pitanju su, na prvom mestu, međunarodna krivična dela „stricto sensu” („core crimes”), tačnije, genocid, zločini protiv čovečnosti i ratni zločini. Kada iz bilo kojih razloga izostaje reakcija međunarodnih sudskih tela npr. Međunarodnog krivičnog suda ili, pak, države koja inače ima „forum”, ali koja neće (najčešće iz razloga političke oportunosti) ili ne može da procesuira, tada univerzalna jurisdikcija može da popuni praznine u krivičnom gonjenju. Drugim rečima, institut univerzalne jurisdikcije izražava genuini međunarodni interes za stavljanjem tačke na nekažnjavanje učinilaca teških međunarodnih zločina (Preambula Rezolucije o univerzalnoj jurisdikciji u pogledu zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina). U savremenom pravu ovaj institut se sreće i kod drugih krivičnih dela, a ne samo kod „core crimes”. U pitanju su tzv. ugovorna krivična dela, prvenstveno transnacionalnog karaktera. U ovom radu razmatramo da li univerzalna jurisdikcija, kao uostalom i ostali instituti koji proizlaze iz pravila „aut dedere aut judicare” („haški model” u vezi s regulisanjem ekstradicije), kad su predviđeni kod transnacionalnih krivičnih dela doprinose njihovom univerzalnom karakteru, tj. pozicioniranju kao dela od univerzalnog značaja. U tom smislu razmotrili smo dva slučaja iz međunarodne sudske prakse: slučaj „Ould Dah” i presudu Međunarodnog suda pravde: Belgija protiv Senegala, Pitanja vezana za obavezu „aut dedere aut judicare”.

• Details
• Contents