Кад је Трифун отишао
When Trifun Left

Summary/Abstract: Лажљиво, мартовско сунце провлачи се кроз завесу, нема снагу ни собу да пригреје, ни руменило да врати бескрвном лицу Трифуна, од синоћ испружен на каучу, испод прозора и покривен до браде вуненим ћебетом и белим, ресаним покривачем. Седим између шпорета и кауча на дрвеној столици. Осећам да у ово моје, избраздано лице као да више нема крви и тако, замишљена, закопала сам га у ове кошчате дланове и погледом који ми се кроз прсте провукао, час у шаре на ћилиму, час у Трифуна гледам. Гледам тако и чекам да Трифун трепне, да се помери, модре усне да мало отвори и храпавим гласом, шапатом да ми нешто заповеда. [...]

• Details
• Contents