Konsolidacije demokratije u Sloveniji i Srbiji ‒ uporedna analiza
Political transformation and consolidation of democracy in Slovenia and Serbia – the comparative analysis

Summary/Abstract: Slovenija i Srbija su imale prilično različite puteve tranzicije. U Sloveniji je do pluralizacije i demokratizacije došlo kombinovanjem inicijative odozdo i popuštanja odozgo. Višepartizam u Srbiji nije išao tako lako, jer su stare elite došle na vlast u pretpluralističkom periodu i nisu pokazivale spremnost da se demokratizuju. Civilno društvo, koje je u Jugoslaviju došlo preko Slovenije, odigralo je značajnu ulogu u pluralizaciji, ali je u kasnijoj fazi značajan broj aktivista ušao u javni sektor i završio u ’nation state building’ procesu. Iako se u Sloveniji radi o kontinuitetu političke elite, ona je bila posvećena demokratizaciji (Kučan, Drnovšek, Janša, Rupel). U Srbiji je obrnut slučaj. I Slovenija i Srbija su se opredelile za sistem s neposredno izabranim predsednikom države (oblikovanjem modela prema Kučanu i Miloševiću). Socijalna homogenost i politički konsenzus u Sloveniji doprineli su stabilnosti demokratije, dok u Srbiji toga nije bilo. Države bivše Jugoslavije koje nisu bile uključene u rat (Slovenija, osim ’desetodnevnog’ s delom JNA), imale su bržu i uspešniju tranziciju. Slovenija je bila najrazvijenija republika u bivšoj Jugoslaviji i najviše orijentisana prema Zapadu. Srbija je tokom devedesetih godina XX veka u mnogim dimenzijama predstavljala razoreno društvo. Političke promene u Sloveniji konstitucionalizovane su u ranoj fazi, 23. decembra 1991. godine. Milošević je hteo da održi vlast i kontinuitet, i zato se odlučio najpre za usvajanje Ustava 1990, pa tek onda za izbore. U Sloveniji su demokratske promene praćene relativno širokim konsenzusom glavnih političkih aktera o određenim važnim pitanjima: otcepljenje, okrenutost Zapadu, učlanjenje u EU i NATO. U Srbiji ne samo da toga nije bilo, već i danas ima stranaka koje smatraju da ’Evropa ima alternativu’, iako ne preciziraju šta to tačno znači. Konsolidaciji demokratije u Sloveniji doprineo je i proces evropeizacije i učlanjenja u EU i u NATO, kao i međunarodno okruženje i podrška važnijih država. Srbija je tokom devedesetih bila na izvanevropskom putu, a od 2000. je naglašeno proevropski orijentisana. Tranzicija ka demokratiji u Sloveniji bila je kontinuirana, dok je u Srbiji bila isprekidana i diskontinuirana. Ipak, za razliku od Srbije, u Sloveniji je demokratija konsolidovana, a delotvorna slovenačka država, iako ima svoje probleme, deli sudbinu evropskih država, a ne Zapadnog Balkana, kao što je slučaj sa Srbijom.

• Details
• Contents