СРПСКА ПОЛИТИКОЛОГИЈА У СВЕТЛОСТИ МЕЂУНАРОДНЕ НАУЧНЕ ПРАКСЕ
SERBIAN POLITICAL SCIENCE IN LIGHT OF INTERNATIONAL SCIENTIFIC PRACTICE

Summary/Abstract: Истраживања у области политичких наука у Србији карактерише неколико хроничних и акутних проблема, који узрокују просечно врло низак квалитет остварених резултата. У односу на академску заједницу у научној области политичких наука – а у оквиру ширег корпуса друштвено-хуманистичких наука – ови проблеми су генерисани како егзогено, тако и ендогено. У егзогене проблеме, или спутавајуће факторе, спадају они који су последица неадекватних институционалних решења везаних за рад ресорног министарства, матичног научног одбора, различитих комисија и стручних тела, и, пре свега, изразито оскудног финансирања (далеко испод европског просека) заснованог на готово неодрживом систему. Ендогени проблеми, генерисани од стране самих припадника академске заједнице у процесу истраживања или објављивања остварених резултата, међутим, барем су једнако озбиљни, а дугорочно можда и штетнији по стање дисциплине у Србији. Они се односе на суштинску неусклађеност академског понашања са међународно прихваћеним добрим праксама у областима као што су: академска етика, поштовање ауторских права, рецензирање чланака, монографија и пројеката, непотизам, успостављање и промовисање клијентелистичких мрежа, али и питања личног и професионалног интегритета заснована на недовољном личном усавршавању иунапређивању категоријално-појмовног апарата дисциплине. Ауторчланка тврди да су, за разлику од егзогених проблема који се махомодносе на адекватност правног оквира и доступних материјалнихресурса за истраживање, ендогени проблеми веома тешко решивиу временском распону од једне или чак двеју генерација, тим прешто субоптималне академске праксе подстичу погубне елементесистема заснованог у доброј мери на негативној селекцији, чиме се,у крајњој инстанци, и последице егзогених ограничења прогресивноумножавају. У практичној сфери, ово значи да добар део остваренихрезултата политиколошких истраживања има изразито малу илинема никакву ефективну употребљивост, што целој научној областиотежава силазак са пословичне „куле од слоноваче“ у стварни свет,и отвара питање о суштинској егзистенцијалној кризи дисциплине.Закључак је да савремена српска политикологија, барем средњорочногледано, има још лошију перспективу него што би се дало закључитипуком анализом нормативног и институционалног оквира. Отудапрепорука за решавање акутних и хроничних проблема српскеполитикологије мора, поред захтева за ревидирањем и оптимизацијоминституционалног система награда и казни, да обухвати и позив наинтернализацију добрих пракси у оквиру саме академске заједнице.

• Details
• Contents