АГРЕСИЈА НАТО‐А НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ КАО ПРЕЛОМНА ТАЧКА ЗА ОДНОС РУСКОГ ДРУШТВА ПРЕМА ЗАПАДУ
NATO’S AGGRESSION ON FR YUGOSLAVIA AS A CRUCIAL ELEMENT IN RUSSIAN PUBLIC OPINION’S ATTITUDE TOWARDS THE WEST

Summary/Abstract: На основу анализе 15 истраживања јавног мњења становника Руске Федерације о ратовима у бившој Југославији у периоду 1992–2004, а посебно о односу према агресији НАТО‐а против СР Југославије у марту – априлу 1999, у чланку је показано да је у првој половини деведесетих година руско друштво поново открило традиционалну симпатију према Србима (од 7,5% подршке почетком 1993, до 31% средином 1995%). Види се, такође, и да је пораст просрпских осећања (као пример наводи се и најранија пронађена изјава В. Путина о агресији НАТО‐а из априла 1999) био пропраћен нарастањем антиамериканизма и одбојности према НАТО‐у. Одлучујући утицај на формирање антиамеричких ставова у руском друштву и елити имала је агресија НАТО‐а на СР Југославију 1999. године, која је дугорочно постала фундамент тих осећања и створила општеприхваћену перцепцију те агресије као крајње неморалног чина. У смислу политичких емоција руско друштво и руска елита деле виђење догађаја у екс‐Југославији потпуно различито од западног мејнстрима, што је довело до једног ширег осећаја недовољне подршке Србији као једног од симбола кризе и слабости Русије деведесетих година.

• Details
• Contents