ВИЗАНТИЈСКА ДУХОВНОСТ У ПОЕЗИЈИ МИЛОРАДА ПАВИЋА
BYZANTINE SPIRITUALITY IN THE POETRY OF MILORAD PAVIĆ

Summary/Abstract: Реинтерпретацију српсковизантијске песничке традиције, посредством форме и садржине, у књигама Палимпсести, Месечев камен и Душе се купају последњи пут могуће је уочити кроз песме са поетичким назнакама песме-молитве. Византијска духовност у поезији Милорада Павића осветљена је из перспективе песама-молитава које наводи Иван В. Лалић у есеју Јефимијин дух и четири песме – Поезија као молитва као репрезентативне примере овог жанра. Анализа мотива руку у све три песничке збирке открива назнаке овог поетичког полазишта, као и друге слојеве тумачења. На крају рада наведена је прегледна табела уз помоћ које је лакше пратити кретање мотива руку кроз Павићеве поетске књиге, као и разноврсност жанрова које песник узима као формални предложак.

• Details
• Contents