АРТУР НИКИШ – ГЕНИЈАЛНИ ДИРИГЕНТ
ARTHUR NIKISCH - THE GENIAL CONDUCTOR

Summary/Abstract: Борислав Пашћан (1924, Нови Сад – 1981, Београд) дипломирао је дириговање 1953. године у класи Крешимира Барановића на Музичкој академији у Београду. Након тога усавршавао се у Бечу код чувеног диригента Ханса Сваровског на Академији за музику и сценску уметност. Као најбољи у тој класи у којој су с њим били Зубин Мехта и Клаудио Абадо, стекао је право (за разлику од других дипломаца), да завршни испит (1957) полаже наступом с Бечком филхармонијом. Био је стални диригент оркестра Београдске опере. Бавио се и писањем, пре свега из домена теорије дириговања као и интерпретације, те превођењем текстова из области естетике музике. У том погледу сарађивао је с Трећим програмом Радио Београда од 1972. до 1980. године. Његова обимна студија „Пролегомена за једну теорију дириговања“, објављена у часопису Трећи програм бр. 15/1972, представља свеобухватно тумачење – с филозофског, естетичког, музичког и дидактичког становишта – процеса дириговања и то на примеру Мокрањчевих Руковети. Један је од првих у нас који је писао студије из области интерпретације музике на основу снимака чувених диригената 20. века. У том Пашћановом опусу нарочито су занимљиве његове анализе првих снимака Бетовенових симфонија који се подударају с почецима индустрије грамофонских плоча. Први у низу текстова посвећен је легендарном диригенту Артуру Никишу и његовом тумачењу Бетовенове Пете симфоније. Анализа интерпретације заснива се на критици и сећањима Никишевих савременика (Чајковског, Дебисија, Фуртвенглера), на поређењу с диригентима тог времена (Тосканинијем и Фуртвенглером), на техничким могућностима и проблемима снимања у студију у првим годинама грамофонске продукције. Нарочита пажња је посвећена Никишевој специфичној мануелној техници, односу према темпима, ритму, фразирању и артикулацији, затим и његовом раду на пробама са оркестрима уопште.

• Details
• Contents