РУСКА ИДЕЈА – ИЗМЕЂУ НАЦИОНАЛНОГ ЕГОИЗМА, ЕМПАТИЈЕ И АНТИМИЛИТАРИЗМА И ОДЈЕЦИ КОД СРБА ДО 1914. ГОДИНЕ
RUSSIAN IDEA, BETWEEN NATIONAL EGOISM, EMPATHY AND ANTIMILITARISM AND ECHOES AT SERBS UNTIL 1914

Summary/Abstract: Царска Русија је током деветнаестог века, у више наврата демонстрирала војно-политичку моћ. Као велика сила, Русија се трудила да се приближи другим европским силама и врло често је спроводила реформе. Њену политичку транзицију пратиле су бројне противуречности као и недовољно успешна рефлексија модерних идеја. У отпору, али и у креативном приступу друштвеним идејама, руска интелектуална елита је нудила своје одговоре. Посебно специфична иницијатива било је тзв. народњаштво односно „откривање Русије”. Налазећи упориште у хришћанству ова идеја је трагала за специфичном улогом руског народа и одбијала је да прихвати национални егоизам као водиљу државних интереса. Њена емпатија била је демонстрирана кроз словенофилство али и кроз бригу за човечанство. Наратив, кроз ставове значајног броја мислећих људи је алармантно указивао да свет, кроз империјализам, све више постаје позорница милитаризма у којем је рат извеснији од политичког дијалога. Бројни српски интелектуалци су помно пратили развој ове друштвено-политичке мисли.

• Details
• Contents