СОЛУНСКИ ФРОНТ И СРБИ: ИЗМЕЂУ ЗАБОРАВА И МЕСТА НАЦИОНАЛНОГ СЕЋАЊА
THE SALONICA FRONT AND THE SERBS: BETWEEN ABANDONATION AND THE PLACE OF NATIONAL REMEMBRANCE

Summary/Abstract: Снажне менталне представе које су догађаји Великог рата (1914–1918) оставили на свест савременика трајно су уткане у темеље националног идентитета. Поред слома Србије 1915. године и повлачења преко Албаније до Крфа, пробој Солунског фронта и ослобађање имају посебно место у историји Срба. Ипак, процес преношења сећања и утисака о догађајима са Солунског фронта, током година и нових изазова, ратова, друштвено-политичких, економских културних трансформација било је изложено и периодима заборава и/или смештања у други план и у оквире хибридних идентитета (југословенство). Рад има циљ да кроз анализу наратива и културних политика истражи (дис)континуитет колективног сећања Срба на догађаје Великог рата. У време обележавања 100. годишњице од најславнијег и најтрагичнијег периода у српској историји, пажња је посвећена месту Солунског фронта и ослобођења Србије у националном сећању Срба у историјском и актуелном контексту. Циљ је да се осветли у каквом је облику сећање преношено у протеклих сто година и ко су били преносиоци. Такође, посебан циљ јесте анализа начина на који су различити системи и државна уређења у којима је живео српски народ утицали на формирање сећања,као и на разлику у неговању сећања у матици и дијаспори. Анализа наратива и културних политика указује на континуитет дисконтинуитета колективног сећања Срба на догађаје Великог рата, а посебно догађаја повезаних са Солунским фронтом. На неговање културе сећања утицале су културне политике у време југословенства, које су имале за примарни циљ стварање југословенског идентитета. Посебно су након Другог светског рата места сећања (lieux de memoire), како их је у оном смислу дефинисао Пјер Нора, одлазила у заборавили су повезивана у заједничке оквире сећања на два светска рата. Срби изван матице (дијаспора), у настојањима да очувају идентитет посебно су неговали сећање на Солунски фронт, као и остале догађаје Великог рата. Обележавање стогодишњице Великог рата постала је прилика и да Солунски фронт оживи у националном сећању Срба. Стога, рад настоји да пружи и препоруке за креирање културних политика, односно, политика сећања у Србији.

• Details
• Contents