Samosaosećanje i samopoštovanje kao prediktori psihološke dobrobiti
Self-compassion and self-esteem as predictors of psychological well-being

Summary/Abstract: Osnovni problem ovog rada je ispitivanje kako različiti aspekti slike o sebi, samosaosećanjei samopoštovanje, predviđaju različite mere dobrobiti. Samo saosećanjeje relativno nov psihološki konstrukt i alternativna konceptualizacija slike o sebi,koja podrazumeva stabilan osećaj lične vrednosti koji nije uslovljen dostizanjemvrednovanih ishoda već se crpi iz činjenice da je osoba vredna samim tim što jeljudsko biće. Na osnovu ranijih istraživanja, očekivali smo da će samosaosećanjebiti značajan prediktor dobrobiti, a naročito aspekata koji se nazivaju eudamoničkadobrobit (eudamonička dobrobit podrazumeva doslednu aktualizaciju ljudskih potencijala).Istraživanje je sprovedeno na uzorku od ukupno 165 ispitanika i primenjenesu: Skala globalnog samopoštovanja/Skale dopadanja i kompetencija, Skalasamosaosećanja, Skala bazičnih psiholoških potreba, Upitnik eudamoničkih aspekatadobrobiti i Pemberton indeks skale sreće. Rezultati ukazuju da su oba konstruktajednako značajni prediktori različitih mera dobrobiti. S obzirom na visokupovezanost između mera samopoštovanja i samosaosećanja, nije moguće pronaćijasno empirijsko potkrepljenje za teorijske distinkcije. Ipak, preporučujemo daljeistraživanje konstrukta samosaosećnja, kao potencijalno korisnog za sveobuhvatnijerazumevanje slike o sebi, i predlažemo pravce budućih istraživanja.

• Details
• Contents