Dobro je što svi ne čitamo knjige
It’s Good that We all don’t Read Books

Summary/Abstract: O knjigama pričaju oni koji ih i čitaju. Citiraju autore: pisce, filozofe, istoričare, ali i same književne junake. Vremenom, prisvajaju njihove misli, i to je ono lepo što pročitana knjiga poklanja u trajno vlasništvo. Svejedno da li su u pitanju čitaoci koji prate savremenu književnost, čitaoci koje zanima istoriografija, naučna literatura, naučna fantastika, literatura o magijskim i onostranim svetovima, o muzici, pozorištu, šahu, ili da su u pitanju ljubitelji grafičke novele. Koliko takvih čitalaca ima, tačno se ne zna , ali... Što nas je manje, to i bolje! Jer, zamislimo samo kako svi razmenjujemo i čitamo knjige! Da o sadržajima knjiga ne pričamo samo na promocijama u bibliotekama i sličnim ustanovama, da ne pričamo sa "srodnim dušama", već da o knjigama pričamo gde god da se zateknemo i sretnemo. U vozu, autobusu, parku, kafiću, na plaži, slavi, svadbi, krštenju, sahrani, u spavaćoj sobi… Takvo čitalačko ludilo većini pisaca bilo bi drago, ali…Da vidimo kako bi to izgledalo?

• Details
• Contents